Eksplozivna zbunjoza

Nisam ni sama sigurna kako da započnem ovo šta mi na pameti . Samo znam da mi ne izlazi iz glave već danima , potreba da rečem , napišem ...ali riči baš ne nalazim. Primila sam mail prije nekih par dana , ništa strašno već nešto šta mi dalo misliti . Uzburkalo mi misli do te mire da ih ne mogu pretočiti na papir . Prisjetilo me nekih starih dana kad sam bila u nekoj sličnoj situaciji , a opet po svemu drugačijoj . Ma vidite i sami totalna zbunjoza ... U toj situaciji nisam se ponila jednako kao u priči  , ali iskreno bilo je trenutaka kad bi rekla : - Ma ne opet ...Danas , danas mi je žao , žao šta nisam u tom danom trenutku našla ili vrimena ...ili možda samo trunku strpljenja ...Kako to već ide vrime se ne da vratiti , možeš samo žaliti za nekim trenutkom u kom si mogao postupiti drugačije . Ja ću još malo razmišljati o tome , možda se eksplozivna zbunjoza i slegne ... A s vama ću podjeliti ovaj mail koji je mene uspio dirnuti , zamisliti , vratiti komad prošlosti , nježnosti a i drugačij pogled na budučnost 

                               Vrana

Jedan starij čovjek sjedio u dvorištu sa svojim sinom koji upravo bijaše završio studije. Iznenada vrana sletje na zid . Otac upita : " Što je ovo ? "

Sin odgovori : " Vrana " .

Nakon izvjesnog vremena otac ponovo upita : " Šta je ono ? "Sin odgovori : " To je vrana " . Prođe nekoliko minuta a otac ponovo upita : " Šta je ono ? " Sin odgovori : " Pa jesam li ti već rekao da je vrana ! ? " Ne prođe dugo a otac opet upita : " Što je ono ? "  Na sinovljevom licu mogla se vidjeti usplahirenost : " Oče , to je vrana , vrana ! " Poslje nekoliko minuta otac ponovno pita " Šta je ono ? " Ovaj put sin odgovori grubim tonom : " Oče , non-stop pitaš iako ti stalno odgovaram da je to vrana . Zar nisi u stanju razumjeti ? "

Otac ustade i ode u sobu . Ubrzo se vrati noseći svoj dnevnik . Otvori stranicu , reče sinu da pročita ono što je na toj stranici zapisano . Sin pročita : - Danas je moj maleni sin sjedio sa mnom u dvorištu kad doletje vrana na naš zid . Moj sin me je dvadeset i pet puta upitao : " Što je ono ? " Dvadeset i pet puta ja mu odgovorih da je to vrana . Ono što osječah bila je ljubav prema mom malenom sinu . Tada otac objasni razliku između očeva i sinovljeva stava ... - Kad si bio mali postavio si mi ovo pitanje dvadeset i pet puta i niti jednom nisam bio iznerviran pitanjima već ti uporno odgovarah . A kad sam ja tebi danas postavio isto pitanje ponavljajući ga samo pet puta , ti si se iznervirao , ljutio i bio nestrpljiv sa mnom .

" Iskreni mir priliči ljudima , a divlji gnjev zvijerima " .

  Neznam tko je autor... ali isto mu hvala od srca .